Priča i Bestidnica

Ogromna zvezda je bestidno gledala u sobu, sklanjala zavesu, pokušavala da otera neodsanjane snove, zavirivala u jastuk, tražila tajnu plavetnila jednih ociju koje su je otkrile u bestididnosti. Malena zvezda se divila velikoj. Pokusavala da joj se približi, da je dodirne, upita šta je to veličina i sjaj. Bestidnica obuzeta gledanjem tuđih prozora pokuša u svom besmislu da razori majušnii tračak. Sjaj iskre malene zvezde je sprži i osta na nebu kao nezgrapna uspomena nekadašnje bestidnice. Majušni tračak nade dugo je patio u svojoj sudbinskoj pobedi dok ne shvati da nebo prima i prihvata sve koji sasvim sami sebi i njemu pripadaju. Ne možes biti veći od neba ako si zvezda, ni sjajniji od zvezde ako si nebo. Plavetnilo spusti kapke, razgrnu sjaj i poče da sanja... zvezde, nebo, poštovanje, odstojanje, sjaj, plavetnilo odmerenosti... i polete u snu da se rukuje sa sobom. Majušni tračak otkri svoju senku i sponu neba i zemlje. Tada nasta priča!


    5.oktobar 2010.
    Beograd