недеља, 10. октобар 2010.

Неминовност


Бог прашта.
Човек не заборавља.
Не тражи од мене
Да глумим Бога.
Не тражи.
Не могу и нећу.
Превише га волим и поштујем
Да бих га означила човеком.
Бог прашта
Човек не заборавља.
Једино још могу и јесам
Човек.

Датум изгубљен...

2 коментара:

  1. Draga moja,
    ispricati koliko su traga ostavile ove rijeci na mene, nemoguce je. Postovanje Boga i nemogucnost da Ga se kopira, stvari su kojima nas uci zivot, ali samo i jedino ako znamo kako biti covjek. Hvala ti. Drago mi je sto na ovom svijetu jos postoje dobri ljudi, oni kojima je bogatstvo duse i srca jos uvijek na prvom mjestu. Divim ti se, ali prije svega kao covjeku i prijatelju, jer prijatelji su pored nas i onda kad su daleko, a meni je to najpotrebnije. Zbog ovakvih rijeci vrijedi se buditi, zbog prijatelja i voljenih vrijedi zivjeti cak i onda kad su sve nade izgubljene. Jer Bog prasta, a covjek, ako je stvarno covjek, obrisace suze i podariti nam barem jedan osmjeh... Ljubim te :)

    ОдговориИзбриши
  2. Sumnjam da cu uspeti da opisem osecaje koje su u meni izazvale gore napisane reci. Sa par reci izazvano toliko emocija. Iznova citam, ne bi li prokomentarisala, a utisak je sve jaci. Sta god napisala, zvuci mi tako malo i beznacajno u odnosu na izazvane emocije.

    ОдговориИзбриши