Чудне навике једне сестре која воли књиге

Волим што, где год се окренеш у нашој кући, можеш наићи на обележивач за књиге.
Не, то се не зове бук марк или маркер, већ обележивач.
Једне године сам радила на сајму књига и када бих упитала купце желе ли обележивач, зачуђено би ме питали:
"Штааа?"
Неки би се насмејали, неки би покушали да ме исправе :
 " Мислите бук маркер?"
 Не, мислим обележивач!!!
Нисам никакав продавац, посебно не књига :)
У нашој кући налазе се на најчуднијим местима. Има их много, и сви су скоро различити. Лепи, шарени, неки су и тмурни или не баш практични, прекратки, прешироки, предугачки.
Њихова судбина је чудна. Живели су у теглици, на једној од полица с књигама. Тачније, иза њих су се налазила Сабрана дела Светог Саве и Антологија народне епске поезије. Доживели су потпуну сеобу. Добили су чашу црвене боје као уточиште и моју фотографију као чувара Хада :)
Има их у књигама, и као што рекох на најразличитијим местима. Иза кревета, поред шерпе у којој је ручак, у витрини где су намирнице, на фотељи...један се нашао у купатилу. Кад ми је највише требао баш се нашао ту. Нисам га понела са књигом, а он је остао на веш машини. Како? Једноставно тако што сви ти обележивачи који се нађу на најчуднијим местима моја сестра их ту оставља. Она њих не уме да користи, сем да их тако сеје. Оставља књиге широм отворене , ако су лошег повеза расцветају се, ако су мало квалитетнијег, преживе ту њену тортуру. У налетима љутње, умела сам да затворам књиге које чита моја сестра, малтретирајући их тако раскречене.
Радим на личној толеранцији. Кад видим тај призор, ставим обележивач у књигу, где је стала, и затворим је да се не мучи до поновног читања. Знам да ће залутати тај јадничак ко зна где, јер моја сестра не уме да користи обележиваче.
Тако се један нашао кад ми је био најпотребнији. тако је и судбина једне чарапе, постала прича.
Ако дођеш некад у Предграђе, слободно задржи неки за успомену, али га користи. Можеш
га пронаћи на најчуднијим местима. Можда нам једном и скува специјалитет од свих изгубљених, забачених обележивача. Ван наше куће немају сврху, сем да живе у књигама.



                                                                                      Дади, с љубављу
                                                                                     9. фебруар 2014.
                                                                                     Смедеревo