петак, 25. август 2017.

Поновни покушај љубавног певања

Недостајеш ми...
Још ћу почети да личим на себе давну
Занесену и безусловну за живот,
Само да је леп и обостран...
Ипак...
Недостајеш ми,
Из оне две ноћи, три дана,
Оне приче
У којој, најзад, нисам била приповедач.
Из оне приче
Кроз коју си ме подсетио
На тражење
Једног давног сна...
У којој са неким читам,
Шетам пса
И верујемо у неког Бога, истог!
Еј!
Истог Бога смо пронашли,
Исту самоћу и страхоту исте,
И потребу и страх
да је прекинемо.

Нендостаје ми
твоје руменило
из оне ноћи
покушаја страсти.
Журила сам.
Сад бих себе згромила.
Никад не журим.
Не умем да журим
И даље ме пожурују,
И даље се враћам
У те две ноћи и три дана,
Одласци...без повратка,
И та чежња...
Никад се више ниси вратио
Онакав, какав си био кад си се појавио.
Када си покушао и успео
Да ме очараш,
А онда одустао.
Почела сам да пишем глупости,
због тебе,
Да те видим у пролазницима,
Да знам
Да овог пута не желим да верујем...
Ни у нашег Бога,
Ни у нашу причу.
Само ми недостајеш...
Да знам
да са неким могу да читам,
Шетам пса
И први пут се привијем уз неког
Ко ми каже:
"Зашто си тако далеко,
Дођи код мене"
Далеко, у соби два са два...

Ти си отишао, толико далеко.
Превише и за мене.
Умем ја и даље да летим,
Пловим, чекам,
Само не умем да ћутим.
Не могу, не желим.
Недостајеш ми,
Да проговориш,
Макар само да знам
Да никад ниси постојао
Из оне две ноћи, три дана.
Да престанем да се надам
Да си бисер,
Увериш ме у празнину
Шкољке
Која си...

12. август 2017.
Смедерево

Шкољки(ци) далекој...

Нема коментара:

Постави коментар