Jos jedan prvi...korak...
Krivila
je sebe i pitala... Da li je mogla da ocuti, da spase bajku i sve
njihovo... da se jos jednom digne iz pepela i vine njih u neke visine,
koje su znali, a napustili... Hrabrost i ludost joj izjednacavaju smisao
i opet teraju da se oseca krivom... A nije odustala, to nije bio njen
izbor i stil... prosto nije umela, nije mogla vise... i trazila je
oprostaj... a nije joj ni pripadao jer nije se imalo sta oprostiti,
Feniks je ovog puta zaboravio pepeo, nije umeo da mu se vrati...
Нема коментара:
Постави коментар