U drustvu otislih

      Veselo zuto sa narandzastim odsjajem, prekrivena slamenim sesirom kao ukras, a uistinu stit, korpica na najvisoj dasci police, cami,  puna fotografija... Cami uz loptice i razglednice  na kojima je lik i stihovi privlacnog Branka Strazilovca. Kao da tim likovima sa fotografija bas taj pesnik pravi drustvo. Svi su otisli, ali ipak postoje u toj veseloj korpici koja je na najvisoj lestvici prekrivena sesirom. Da se zaboravi, da se utopi u taj prostor, da se skoro nikad ne uzme... A ona mami, zove, zbog nje se penje na prste i place, a govore joj da ne lice na nju tuga i plac...da je jaka i prgava... Dovoljno prgava da se uspe na prste i dohvati svoj svemir koji stane u korpu ispod slamenog sesira. Hajde sad pusti ih da vode svoje polomike u nekom drugom svemiru, za tebe nikad umrlom...

 Bratu i Majci

20.juli 2011.
Smederevo