Већ кад је лажно и није вредно да му верујеш.
У том уверењу избриши и мене,
Не као биће већ као лаж.
Престани да тражиш
путељке и стазе за мраве
И дознај, помисли бар на трен
Да и ја имам право
Да трагам
И у том трагању се изгубим,
И ја имам право
Да лутам
И отанем у лавиринту
Закаснивши на циљ.
Лако је, веома лако
Причати о трци
Када си обичан пешак.
Још је лакше
Бројати туђе уздахе
Када не знаш шта они значе.
Одустани! Хајде!
Мој мех је уморан
Од силних ветрова
Које сам дозивала
Чаробним причама
И сваки напор да се покрене
Означио је један нов
Кардиограм моје стварности.
Не знам умем ли
Још увек да будем феникс?!
Знам , једноставно,
Чак и просто
Не умем да заборављам.
Зато одустани од покушаја
Да покварено тесто спасеш.
И ако није покварено
Никада више неће бити за крофне.
Нема квасца,
Ако га је било
Некако је нестао.
Убедићу себе да је морало тако,
Да нису сви путеви пред нама
Да би смо срели неког.
Поверуј да сам то била ја
И помисли бар на трен
Да и ја имам право да лутам
И у том лутању се изгубим.
Лако је говорити о трци
Кад си обичан пешак,
Још лакше кад умеш да возиш.
Посућу по коју реч
На тврде производе узалудног надања.
Убедићу себе да је морало тако.
Нећу се освртати,
Не желим.
Трчаћу кроз лавиринт
Макар никад не дошла до циља,
А ти,
Ако смо икад били пријатељи
Схвати шта значи
Имати право,
Шта је слобода,
А шта лутање...
Ивана Стојић
19. април 2010.
Београд
"Лако је, веома лако
ОдговориИзбришиПричати о трци
Када си обичан пешак.
Још је лакше
Бројати туђе уздахе
Када не знаш шта они значе."
Ово што прочитах јако ме подсјети на мене саму, на оно што сам била и што јесам. Лако је посматрати туђи бол и рећи да га разумијемо, а уствари само своје боли видимо и свој пут пратимо. Зато свако има право и важно је то право разумјети и прихватити. Одраз наших мисли, дјела, нас самих, свега што смо годинама тражили и налазили (или не) лежи у нашим ријечима и успоменама. Како је лијепо прочитати нешто са чим се могу поистовјетити, што може и моје бити, што на пријатељство подсјећа и неке дане, које смо заједно, иако удаљене, прошле и преживјеле... Како је лако наћи пут до душе оног који те разумије и ако смијем рећи, нека живи ријеч, нека расте љубав и нека никад не понестане наде у срцима нашим, да имамо чиме крчити себи пут у боље сутра, иако је то најтеже.
"А ти,
Ако смо икад били пријатељи
Схвати шта значи
Имати право..."
... о још како схватам и осјећам, још како добро знам шта хоћеш рећи, пјесниче који си био и остао мој најдражи пјесник, душа којој се радујем, јер тако смо се и познале у овом свијету суровости и безосјећајности... Пуно значи "видјети" своје име овдје, бити дио пријатељлјских ријечи и знати да још понеко каже и неку лијепу ријеч о мени, између осталог... занесох се... ријечи су моја слабост, а теби хвала од срца, драга Иванице :)