петак, 9. децембар 2011.

Опело заблуди

Кад кренем да перем зубе
Укључим лампу глобус
Цео свет ме испрати у купатило
Дочека неки други из истог
У путу ка сновима.
Сања ли ме тај свет
Или бар онај део који је
Под затвореноим капцима
У занемелим речима?
Прича ли са мном о
Кривици, драми, поезији, смрти
Или, можда, неким покушајима?
Кренем на спавање
Искључим свет
Не светли.
Загрлим пса, грејемо се.
Он сања коске, ја књиге.
Нема светла, нема одговора.
Сан увек постоји
И још по који трачак наде
Да ће проћи, да ћу успети
Да усмртим жељу за одговорима.
Питања и жеље
Не могу опрети са зубима.
Највернији у свему
Као књиге и капци
Пас.
Пригрлиш их и милујеш уз успаванку
Знаш да су твоји
Да и уз подвлачења, подочњаке, лајања
Не могу нестати
Не мораш жељкати да их сретнеш
Нити чезнути да дођу
Увек су ту.
Свет како хоће
Свакако сам га искључила.
У мраку је
Сам тражио
Својом непажњом.

9.децембар 2011.
Београд

1 коментар: