уторак, 6. децембар 2011.

Као вино

Зубима кидам
Украдено грожђе.
Почиње да мирише
Има укус вина.
Ипак, слатко је.
Топи се у устима.
Не знам зашто
Једем га лепршаво
И срећно.
Задовољна сам што га имам.
И што га је неко
За мене украо.
Мајка хвала ти!
Ипак
Чинију пластичну
Нећу оставити празну
Сачуваћу најслађе гроздове
За сестру.
Мајка нам је иста
И крв и земља.
Душа носи једну жељу
Телефон ћути.
Али срећна сам!
Зубима кидам
Украдено грожђе
Које почиње да мирише
И има укус вина.
Видела сам Сунце!
У туђим виноградима
Зру нови плодови.
А у мојој души песме.
Мајка тражи нове воћњаке,
Телефон ћути.
Јефтина чинија
Чека друго воће
Које деле сестре.
У устима укус грожђа...

Мајци и Дади

2 коментара:

  1. REČENO MI JE, DA BI TREBALO DA DAM KOMENTAR, PA EVO GA. NAŽALOST,OVA PESMA JE NAJKVALITETNIJA I NAJBOLJA KOJU SI NAPISALA. SOBZIROM DA MRZIM TRAGEDIJE NADAM SE DA ĆEŠ JE PREVAZIĆI NEKOM LEPRŠAVOM I SUNČANOM(nije to uvek trivijalno). nastojacu da moji dalji komentari budu analiticnaji, ali ovaj je morao da bude ovakav.

    ОдговориИзбриши
  2. Evo i mene mila Ivy! :-) Znam koliko voliš crveno...:-) a i crno i to kvalitetno i pitko. Mada u poslednje vreme hranim se hedonistički isključivo tvojom sjajnom prozom koja plovi našim Dunavom (ignorišući sitan led koji sputava da knjigica što pre izađe na Sunce)moram da primetim i da pohvalim da si sazrela kao Grožđe iz tvoje ljubičasto- narandžaste pesme sa primesama zelene...jer te boje uglavnom osećam iz nje i moram da pohvalim tvoju Novu i samo Tvoju Poetsku Dušu koja traje...Samo tako nastavi...Ponosno i lepršavo! Živela! :-*

    ОдговориИзбриши