уторак, 28. јун 2011.

Бољи од нас

Знам, можеш прећутати,
Али знам!
Згадићеш се ако ти само кажем,
А још више ако се увериш на лицу места
Како рукама својим
Псима верним
По парковима и улицама
Без извињења
Скидам окореле,
Често и тегљиве дрље.
Умивени машу репом,
Зацвиле
Кад им из корена
Препуног крви
Паразита исчупам.
Лижу своју крв
Коју сам пролила пред њихове очи
Није требало.
Бољи су од нас
Само ми то не знамо!
Знам, не мораш,
А и можеш рећи да је то грозно,
Можеш ме питати
Да ли ме је стид или гадно...
Не обазирем се на питања
Која се односе на мој живот са животињама!
Ни не питаш ме
Да ли те исте руке гадости
Пишу.
Да ли можда раде са муком
Или их боли зглоб
Толико јако да се уплаше
За наредни покрет.
Лако је видети туђе гадости,
Чак произашле из најдубље љубави.
Тешко је ослушнути туђе тежње,
Још теже боли,
Најтеже схватити туђе страхове...
Бољи су од нас!

28.јун 2011.
Београд

2 коментара:

  1. Gadosti ne potoje..samo je uvek lepse kada tu vrstu pokreta i razloga izazove najdublja ljubav,a ne patologija uma..A gadosti koje izaziva najdublja ljubav,to su postupci koje treba samo sacuvati za sebe u tim trenucima,jer nikada,ali nikada,se nece tada naci neko pored tebe da je to video a razumeo,a onaj koji razume nije imao priliku da vidi,jer je kasnije saznao..Znam samo da ta rec ima nezasluzeno znacenje..Sve je to ljubav...Psi su divni..

    ОдговориИзбриши
  2. Lepo je kad neko razume neciju ljubav koliko god strano izgledala :)

    ОдговориИзбриши