субота, 25. јун 2011.

Савршен тренутак дужи од трена

Помислила сам да је то само у мојој глави.
Било би савршено
Крај реке, у окриљу два моста
Као редак пример
Са карираним панталонама и књигом,
А није љубић,
Ни недељник намерних чаршијиских догађаја.
Уз поглед на бусеве
Који преко моста прелазе
Из којих кад год гледам доле
Помислим како је лепо седети крај реке.
Мисли ли неки путник
Утонуо у срад грађанства
Ту мисао посвећену мојој појави,
Или је довољно чудо што ме нико не омета.
Са рекама се и даље одлично разумем
Као и са књигама,
А са оближњег брода чује се џез
Лаган, проницљив, дубок и нежан
Никако површан-попут реке.
Није то моја машта.
Не уме човек тако да ствара
Као што Бог уме да дарује
Склад природе и спокој
Нађен у њеној чулној лепоти.

25.јун 2011.
Београд

2 коментара:

  1. Ispoljila si i citaocu priblizila pravu prirodu okruzenja u kojem su bila i koje bi uvek trebalo u mislima biti opisivano tim nacinom.Vaznost koju okruzenje oko Save i komsije njenog Brankovog mosta poseduje,ti si udostojila recima gore navedenim,a pritom ni trudila se nisi,lepota je u prizoru,u vazduhu bdila a ti si je uhvatila i u ove divne i verodostojne reci pretocila..Hvala ti u ime svih nas kojima darujes plodove svoga dara.

    ОдговориИзбриши
  2. Srecna sam u ovom gradu. Kazu, da covek to nosi u sebi i da je srce gde je dom. Retko se desi da me dotakne neka fraza. srce je u nama, kao i sva sustina nasih postojanja. Ipak, plavicasta belina slobode cini da posebno postojim samo ovde...

    ОдговориИзбриши