Бољи од нас

Знам, можеш прећутати,
Али знам!
Згадићеш се ако ти само кажем,
А још више ако се увериш на лицу места
Како рукама својим
Псима верним
По парковима и улицама
Без извињења
Скидам окореле,
Често и тегљиве дрље.
Умивени машу репом,
Зацвиле
Кад им из корена
Препуног крви
Паразита исчупам.
Лижу своју крв
Коју сам пролила пред њихове очи
Није требало.
Бољи су од нас
Само ми то не знамо!
Знам, не мораш,
А и можеш рећи да је то грозно,
Можеш ме питати
Да ли ме је стид или гадно...
Не обазирем се на питања
Која се односе на мој живот са животињама!
Ни не питаш ме
Да ли те исте руке гадости
Пишу.
Да ли можда раде са муком
Или их боли зглоб
Толико јако да се уплаше
За наредни покрет.
Лако је видети туђе гадости,
Чак произашле из најдубље љубави.
Тешко је ослушнути туђе тежње,
Још теже боли,
Најтеже схватити туђе страхове...
Бољи су од нас!

28.јун 2011.
Београд

Савршен тренутак дужи од трена

Помислила сам да је то само у мојој глави.
Било би савршено
Крај реке, у окриљу два моста
Као редак пример
Са карираним панталонама и књигом,
А није љубић,
Ни недељник намерних чаршијиских догађаја.
Уз поглед на бусеве
Који преко моста прелазе
Из којих кад год гледам доле
Помислим како је лепо седети крај реке.
Мисли ли неки путник
Утонуо у срад грађанства
Ту мисао посвећену мојој појави,
Или је довољно чудо што ме нико не омета.
Са рекама се и даље одлично разумем
Као и са књигама,
А са оближњег брода чује се џез
Лаган, проницљив, дубок и нежан
Никако површан-попут реке.
Није то моја машта.
Не уме човек тако да ствара
Као што Бог уме да дарује
Склад природе и спокој
Нађен у њеној чулној лепоти.

25.јун 2011.
Београд