Магловито јутрo
Тражење Дунава.
У поспано
Новом дану
И тонуће
У сопствено
Постојање и стварање.
Одају ме тајне,
Скривају јаве,
Покрећу зраци који
Нестају са падом
На тло земље.
Нестаје и последњи
Откуцај наде
Да златна птица постоји.
На небу облаци
Глуме шампите,
А мостови зачуђено
Посматрају људе
Питајући се
Ко ли због кога постоји?!
Пролазе дани,
У сваком новом,
А можда и старом,
Тражење Дунава.
Одводи ме у тонуће
Сопственог постојања стварања.
Можда не потонем
А нађем га.
28.новембар 2006.
Нови Сад
I like it :D..
ОдговориИзбришиDopada mi se sve sto ti napises!
DIVIM TI SE :)