Tričarije iz Predgrađa, malo garave

Noćas je u Predgrađu buktao požar. Izgoreo objekat nekadašnje mesne zajednice. Kao devojčica, na krov te barake sam se pela i nisam satima smela da siđem dok me neko ne spase. Kad sam savladala i prerasla silazak, nisam se više upuštala u tu putešestviju, nije bilo zanimljivo. Ustvari uvek sam više pripadala nebu nego zemlji. I eto, noćas izgoreo krov mnog detinjstva. A ljudi, eh ljudi, nikad da sagore u pohlepi i porivima. Ostah sa garistem uspomena, a oni brinu za osiguranje. Životinje osćaju jače od ljudi. Andi se satima vrpoljio, želeći nešto da kaže, srećom pa je pas.I posle mi je objasnio pogledom > Vidiš,nisam umeo drugačije, ali znaš da sam tu da te upozorim i čuvam.<  O, da, znam. Kao što znam, svako svome jatu hita, ka osiguravajućem društvu, psu ili nekoj čađavoj priči, kakve su uglavnom u Predgrađu. Samo što i iz pepela Feniks se vine u visine. K

rila nemaju svi, a predgrađe podari jos priču.



u noći vatre
29.maja 2013.
Smederevo