Predskazanje pred putovanje

Sutra popodne?
Poslala mi je poruku moja draga drugarica M iz SS :) E pa, sutra popdne bicu na Rtnju. Planini koja vazi za pribeziste vanzemaljaca.
Nikad nisam verovala da postoje. Prvenstveno iz duboke vere i postovanja svoje ideologije. Kada sam malo odrasla shvatila sam, da postoje, svaki mali florocentni bi se prevario i ostao na zemlji. Dosao bi u Srbiju, otkrio njene cari ( nemilosrdnosti i prokletstva...) lepote, ludosti, sve njene kontraste, metafore, hiperbole, sarkazme posebno.
Postao bi ljubitelj Sljivovice, Smederevke :)
Odusevio bi se Nusicem, Sterijom, Crnjanskim, Kisom, Stankovicem, Nastasijevicem...
Voleo bi, ne samo Rtanj, nego i Taru, Zlatar, Divcibare.
Voleo bi sir iz Selevca, mangulice iz Lipa, grozdje sa Plavinca.
Sutra popodne vec imam satanak. Malo sam uzbudjena. Vile ne ljuti se. Ipak to nije zemljanin.
Ne verujem u vanemaljce, ali verujem da cu se opet zaljubiti u prirodu i onu sponu izmedju nje i Boga.
Rec.
Koja ce sve razumeti i sacuvati...


Pred put
14.juli 2012.
Beograd

Intimno o Ivandanu

Kad te dotakne vreme, ne zato sto se osecas starim, vec sto mislis da si i dalje onaj decak koji trckara za loptom, ili pogledima luta sarajuci nebo u zelji da postane pilot, ptica ili vetar...
Ili si i dalje ona devojcica sa kovrdzama koja juri zivotinje, kuva rucak od blata i korova i zamislja svet kao svoje karirane pantalonice...
I kad te dotakne vreme, jer shvatis da su svi oko tebe prestali da se dive nebu, pticama, vetru, da ne nose karo jer je ceo svet gojazan jer ne kuva rucak od korova vec juri zivotinje za isti, shvatis nekako, tesko ali ipak shvatis da je sve prolazno, ne zato sto mislis da je prestalo detinjstvo, vec zato sto vise ne postoje one neznosti iz istog...
Tada pocinjes da shvatas koliko su bili dragoceni poljupci pred spavanje uz ispricanu bajku.
Prve jutarnje kafe ( koje vise niko ne ume tako da skuva ), a i ne pokusava.
Pisma. Sarena, ukrasna, za kolekciju koja su cekala na uzglavlju ( jer se ne spava na jastuku ) da se probudi ona koja ih je sa divljenjem i ushitom pustala u svoju kolekciju, radovala im  se kao novim dragocenostima i iznova divila...
I one posvete... Najdragocenije uspomene...
Da je bar jedan venac osusila i sacuvala izmedju nekih korica... danas bi ga milovala kao da dokaz da ju je svakog 7.jula cekao sareni venac, ispleten za njenu glavicu i njen imendan.
Ovako, to sarenilo zivi u njenoj riznici uspomena , daleko od svih i svega...
Seti ga se. Nada se da ce se neko setiti. Onda joj lakne. Niko ne bi umeo tako da bira trave i boje. Niko ne bi razumeo sta je sve ispod tog venca i jos manje koliko je potrebno da se nikad ne zaborave boje, secanja i put suncokreta...

7.juli 2012.
Ivandan
Beograd