U drustvu otislih

      Veselo zuto sa narandzastim odsjajem, prekrivena slamenim sesirom kao ukras, a uistinu stit, korpica na najvisoj dasci police, cami,  puna fotografija... Cami uz loptice i razglednice  na kojima je lik i stihovi privlacnog Branka Strazilovca. Kao da tim likovima sa fotografija bas taj pesnik pravi drustvo. Svi su otisli, ali ipak postoje u toj veseloj korpici koja je na najvisoj lestvici prekrivena sesirom. Da se zaboravi, da se utopi u taj prostor, da se skoro nikad ne uzme... A ona mami, zove, zbog nje se penje na prste i place, a govore joj da ne lice na nju tuga i plac...da je jaka i prgava... Dovoljno prgava da se uspe na prste i dohvati svoj svemir koji stane u korpu ispod slamenog sesira. Hajde sad pusti ih da vode svoje polomike u nekom drugom svemiru, za tebe nikad umrlom...

 Bratu i Majci

20.juli 2011.
Smederevo

Nocni zapis starih neispisanih poglavlja

Naspram police koja je daleko kao daleke obale...ogledale su se jedna o drugu. Izmedju njih postojao je prostor, predmeti, ljudi, pokreti, i vreme. Vremenska distanca u kojoj su postojale obe, a nisu imale priliku za ogledanje jedna o drugu. Kao da su se sad suocile ili najjednostavnije docekale trenutk ogledanja poput starih prijatelja koji su se znali preko hartije i rukopisa na isom, ali nikako oci u oci. I sada kada su tu i kad je prilika da se priblize i spoznaju,  izmedju njih stoji prostor, ljudi, pokreti, i vremenska distanca. Na svojim mestma, u mnostvu svega i svih, a ipak u nekoj cudnoj, neopisivoj, bliskosti, kao sto se obale razumeju sa nebom. Kao sto ce ona verovati da su na svim delovima , od prve do poslednje knjige i figure samo najveca imena i naslovi, najfiniji radovi...a i ako nisu, ostace zanemareni nad velicinom, lepotom u neobijasnjivoj emociji, u obzorju dalekog horizonta, cutanja i mozda nadanja...
Nekada se i obale otisnu s talasima van svojih luka...

6.maj 2012. Beograd