San o čovečnosti i borbi

Slobodno, poput slobode Sunce da se iznova rađa, otvori odaje lenjosti. Zaposedni joj teritoriju radom i voljom. Prebaci preko ramena sudbonosne belege, nikako radosti, i ne osvrći se žaleći svoje usude koje si sam tako označio pravdajući sebe odrazu o obojeno staklo. Pomiluj svoj dlan, obrvu, stopalo, Oseti da si i sam staklo. Izglancaj unutrašnjost da bi spolja zasijao i nikad, ali nikad, nemoj da ti padne na pamet daje tuđi sjaj bleštaviji od tvog. Varke su tu za lakome ribe. tvoj usud je da glancas sve što želiš da ti sija. Tvoj tron tebe čeka samo je važno da li želiš da ga osvojiš. Tuđ ne diraj jer svoj nikad nećeš takvim izborom pronaći. I znaj, vrata koja si otvorio umeju da se zatvore kad odrasteš i upoznaš strahove...

11.jul 2011.

Beograd