Око мене лептири,
У мени немири.
Поглед ми милује капију
Чији сустубови давно
Изгубили своју боју
И преметнули се у зарђале
Нестабилне шипке.
Капија иза себе крије године
Изгубљено детињство,
Срушене снове.
Чува сећања нежних душа
Које су живеле у грубом свету.
Неко отвори капију
Често удвориште уђе невоља!
Или самоћа-
упорни пратилац живота.
Неко се роди иза златних стубова,
Неко остане доживотно
Иза зарђале капије!...
18.јули 2000.
Смедерево
Нема коментара:
Постави коментар