субота, 09. октобар 2010.

Капија туге





Око мене лептири,
У мени немири.

Поглед ми милује капију
Чији сустубови давно
Изгубили своју боју
И преметнули се у зарђале
Нестабилне шипке.

Капија иза себе крије године
Изгубљено детињство,
Срушене снове.

Чува сећања нежних душа
Које су живеле у грубом свету.

Неко отвори капију
Често удвориште уђе невоља!
Или самоћа-
упорни пратилац живота.

Неко се роди иза златних стубова,
Неко остане доживотно
Иза зарђале капије!...

18.јули 2000.
Смедерево

Нема коментара:

Постави коментар