Покушај љубавног певања

Оног дана,
Када сам снове продала за љубав,
Престала сам да пишем љубавне песме.
Престала сам и да их читам.
Тек ме понеки прошли стих
Упорношћу сећања пронађе.
Брзо га се отарасим.
Оног дана,
Када је моју љубав продао за грех
Бескрај речи се заглавило
У души, мастилу, времену...
Сад бих да се врати:
Љубав за љубав!
Сан за сан!
Грех за грех!
Стих за вечност!
Не иде!

Пронађох шкољку.
Опчини ме својом причом
О Мору, пловидби, нежности...
Као да је знао чиме ће ме очарати...
Ех, те приче...
Путовала сам
С таласа на талас
Радећи, смејла сам се, стрепела
Чекајући сваку нову,
Чак нисам ни спавала...
Једино шкољка оста затворена.
Вратио се свом броду
Залепљен бегом.
Оставио ме
У причи
(која ме једино не напушта)
Баш као када сам
Снове продала за љубав.
Сад знам:
Више не умем да пишем
Љубавне песме.
Више ме се не тичу
Заглављености.

Море бих да постанем.
Тако бих дознала
Да ли ће се икад отворити.
Стрепим,
Да ли је шкољка с бисером
Или тек у њему оста
По које зрнце песка
Уместо меса?

Шкољки(...ци)...далекој...

У зборнници,
15.мај
2017.
Враново