Sa 15.se rastali, posle 15. okupili... Sa 30. se ljubi, sa 30. se umire,
peva Prever, a mi kao da smo jos uvek deca koja zaboravljaju. Gde smo mi sa
nasih 30.? Kako ostati hladan, pobediti pateticnost, kad smo u nasoj
neobavestenosti oplakali zivu razrednu, ali u vaspitanju i osmehu bili smo
prvi. Bas kako nam i dolikuje, u svemu prvi 8|1 osnovne skole Jovan Jovanovic
Zmaj, generacija 1984. razredni staresina nastavnik Dragica Jaksic.
Jos uvek pamtim gde je ko sedeo, i kad je ko rodjen. Jos uvek se secam onim sitnica o kojima smo razgovarali,a svi su me gledali kao da im pricam o necijim tudjim zivotima...mislilim da je pola njih mislilo da sam umislila to iz neke knjige... Niste fer... Kao vise nismo devojcice i decaci...pa ko smo,ako nemamo secanja? Evo ovako, to smo ocima jednog pisca u pisca u usponu... Bili smo najbrojniji na proslavi, najugladjeniji, najnasmejaniji... Nasa razredna nas je ucila da ne cupamo obrve i govorila nam da kad ostarimo skrivacemo bore sminkom, a sed farbom, a da mladost pokazujemo kroz prirodnost, ucenje i odmerenost. Decaci nisu smeli da psuju i morali su da nas vole kao drugarice. I ti decaci ispadose bolji. Od osam prisutnih devojcica cak cetiri puse, a od devet decaka, svega dvojica. Nije fer,al ajde.
U druzenju, posle 15.godina zelela sam da zapisem neka zapazanja. Trudila sam se da budem objektivna i da prisutne analiziram kroz vekove...jer bili smo jedno, imamo duplo vise godina... a ipak sustina je ostala u nama, na nama, izbijala je iz nas...
Nas Stoja je ostao i postao najbolji covek. Hronicar naseg doba, prirodan i prostodusan u svojoj iskrenosti i dobroti, bas kao i Joksa.
Aca, nas mezimac i maneken. Zavrsio je fakultet, kao sto se i ocekivalo, stasao, ali i dalje razmazen decko. Marko se ozenio, ima cerkicu, postao trener i ozenio se mojom ucenicom :) Postao je smireniji nego dok je bio u skoli. Finocu u izrazu i ophodjenju su dobili i Dejan i Milos, nisu vise onako nasilni :)
Nasa Slicica, e pa to je cudo koliko je sazreo, odrastao, sad je prava Slika :) Nenad je ostao odgovoran, postao je otac i jako je ozbiljan, retko se smeje, ali nije baksuz, bas kao i u skoli. Nas Djole je ostao nas genije. Odmeren, fin, divan drugaran i individua.
Devojcice... Ivana i Tijana se i dalje druze. Tijana ima cerku i sina, zavrsila je turizam, malo skratila kosu, i ostala nasa, samo naizgled uobrazena,ali sasvim suzdrzana Tijana. Ivana se udala za Popvica iz generacije 1983. i imaju sina :)
Kaca Savic je zvrsila medicinski fakultet i ostala nasa zavodnica.
Marija je udata i postala je inzinjer masinstva. Jos uvek crta, steta bi bila da to ne cini :) Kaca Obradovic je ostala smirena i povucena. Uvek spremna kad se pita, a opet malo stidljiva da to prva ucini.
Nasa Mica Petrovic je postala prava lepotica. Ostala je onaj isti drugar za sve , divno vaspitana, jos veci covek, ali je suzdrzanost sputava da sve svoje kvalitete prospe pred svet ponosno.
Toska se udala za prvu ljubav, njenog Deju, i imaju najlepsu kcerkicu u gradu, Milu, koju je mama malo vise razmazila. Uzgred, ja sam joj kuma, i moram da se pohvalim da je nase prijateljstvo najjace u generaciji. Svakog 1. septebra cestitamo jedna drugoj godinu vise poznanstva i prijateljstva. Nasa spona je Novi Sad i studenski zivot u istom.
Ostadoh jos ja od prisutnih... pa ja sam ostala bedno piskaralo. Diplomira sam knjizevnost. Udala sam se za svoju prvu ljubav, kojoj sam pisala pisma i spomenare... Takodje iz generacije i razreda kao i Ivanin Popovic. Njihov razredni nastavnik Vukoje bio je ucenik nase razredne, godine i zivotne spone i cvorovi se lelujaju, mrse, izvijaju i ne sluteci juce sta nam donosi sutra...a treba umeti ziveti danas... Imam dve objavljene knjige i uskoro ce treca. I dalje zivim u svom svetu sa zivotinjama i knjigama, zanesena i odsutna...
Jos jedino me oprlje godine. Jos jedino me zacudi koliko se zaboravlja. Tek za 15.necemo znati ni kako se zovemo i zasto smo tu. Zato mi je zao ako vam se nesto ne dopada, ipak sam ja pisac :)
S ljubavlju, da se ne zaboravimo
vasa Ivana Stojic
P.S. Naravno, ko zeli i ima sta nek doda :) trudila sam se da budem sazeta, ali kao i uvek iskrena :)
4. juli 2014. Smederevo
Jos uvek pamtim gde je ko sedeo, i kad je ko rodjen. Jos uvek se secam onim sitnica o kojima smo razgovarali,a svi su me gledali kao da im pricam o necijim tudjim zivotima...mislilim da je pola njih mislilo da sam umislila to iz neke knjige... Niste fer... Kao vise nismo devojcice i decaci...pa ko smo,ako nemamo secanja? Evo ovako, to smo ocima jednog pisca u pisca u usponu... Bili smo najbrojniji na proslavi, najugladjeniji, najnasmejaniji... Nasa razredna nas je ucila da ne cupamo obrve i govorila nam da kad ostarimo skrivacemo bore sminkom, a sed farbom, a da mladost pokazujemo kroz prirodnost, ucenje i odmerenost. Decaci nisu smeli da psuju i morali su da nas vole kao drugarice. I ti decaci ispadose bolji. Od osam prisutnih devojcica cak cetiri puse, a od devet decaka, svega dvojica. Nije fer,al ajde.
U druzenju, posle 15.godina zelela sam da zapisem neka zapazanja. Trudila sam se da budem objektivna i da prisutne analiziram kroz vekove...jer bili smo jedno, imamo duplo vise godina... a ipak sustina je ostala u nama, na nama, izbijala je iz nas...
Nas Stoja je ostao i postao najbolji covek. Hronicar naseg doba, prirodan i prostodusan u svojoj iskrenosti i dobroti, bas kao i Joksa.
Aca, nas mezimac i maneken. Zavrsio je fakultet, kao sto se i ocekivalo, stasao, ali i dalje razmazen decko. Marko se ozenio, ima cerkicu, postao trener i ozenio se mojom ucenicom :) Postao je smireniji nego dok je bio u skoli. Finocu u izrazu i ophodjenju su dobili i Dejan i Milos, nisu vise onako nasilni :)
Nasa Slicica, e pa to je cudo koliko je sazreo, odrastao, sad je prava Slika :) Nenad je ostao odgovoran, postao je otac i jako je ozbiljan, retko se smeje, ali nije baksuz, bas kao i u skoli. Nas Djole je ostao nas genije. Odmeren, fin, divan drugaran i individua.
Devojcice... Ivana i Tijana se i dalje druze. Tijana ima cerku i sina, zavrsila je turizam, malo skratila kosu, i ostala nasa, samo naizgled uobrazena,ali sasvim suzdrzana Tijana. Ivana se udala za Popvica iz generacije 1983. i imaju sina :)
Kaca Savic je zvrsila medicinski fakultet i ostala nasa zavodnica.
Marija je udata i postala je inzinjer masinstva. Jos uvek crta, steta bi bila da to ne cini :) Kaca Obradovic je ostala smirena i povucena. Uvek spremna kad se pita, a opet malo stidljiva da to prva ucini.
Nasa Mica Petrovic je postala prava lepotica. Ostala je onaj isti drugar za sve , divno vaspitana, jos veci covek, ali je suzdrzanost sputava da sve svoje kvalitete prospe pred svet ponosno.
Toska se udala za prvu ljubav, njenog Deju, i imaju najlepsu kcerkicu u gradu, Milu, koju je mama malo vise razmazila. Uzgred, ja sam joj kuma, i moram da se pohvalim da je nase prijateljstvo najjace u generaciji. Svakog 1. septebra cestitamo jedna drugoj godinu vise poznanstva i prijateljstva. Nasa spona je Novi Sad i studenski zivot u istom.
Ostadoh jos ja od prisutnih... pa ja sam ostala bedno piskaralo. Diplomira sam knjizevnost. Udala sam se za svoju prvu ljubav, kojoj sam pisala pisma i spomenare... Takodje iz generacije i razreda kao i Ivanin Popovic. Njihov razredni nastavnik Vukoje bio je ucenik nase razredne, godine i zivotne spone i cvorovi se lelujaju, mrse, izvijaju i ne sluteci juce sta nam donosi sutra...a treba umeti ziveti danas... Imam dve objavljene knjige i uskoro ce treca. I dalje zivim u svom svetu sa zivotinjama i knjigama, zanesena i odsutna...
Jos jedino me oprlje godine. Jos jedino me zacudi koliko se zaboravlja. Tek za 15.necemo znati ni kako se zovemo i zasto smo tu. Zato mi je zao ako vam se nesto ne dopada, ipak sam ja pisac :)
S ljubavlju, da se ne zaboravimo
vasa Ivana Stojic
P.S. Naravno, ko zeli i ima sta nek doda :) trudila sam se da budem sazeta, ali kao i uvek iskrena :)
4. juli 2014. Smederevo
